Aleksandar Berkman - Šta je to komunistički anarhizam?
3. Zakon i vlast
Da, imaš pravo, zakon zabranjuje krađu.
Kada bih ukrao nešto od tebe, ti bi pozvao policajca da me uhapsi. Zakon će kazniti lopova i vlast će ti po mogućstvu vratiti ukradenu imovinu, jer zakon zabranjuje krađu. Kaže se da niko nema pravo da išta uzme od tebe bez tvoje saglasnosti.
Ali, tvoj poslodavac uzima od tebe ono što ti proizvedeš. Svo bogatstvo koje je stvoreno radom kapitalisti uzimaju i zadržavaju ga kao svoju imovinu.
Zakon kaže da poslodavac ne krade ništa od tebe, jer si se ti sa tim složio. Pristao si da radiš za svog šefa za određenu platu, a on poseduje sve što ti proizvedeš. Pošto se to dešava uz tvoju saglasnost, zakon kaže da on od tebe ništa ne krade.
Da li si ti stvarno saglasan sa tim ?
Kada razbojnik prisloni pištolj na tvoju glavu, predaćeš mu sve svoje dragocenosti. Ti se naravno slažeš, ali samo zato što ne znaš kako da se izvučeš, jer si na to prisiljen njegovim pištoljem.
Zar nisi prisiljen da radiš za poslodavca ? Tvoje potrebe te teraju na to kao razbojnikov pištolj. Moraš da živiš, kao i tvoj deca i žena. Ne možeš da radiš za samog sebe, pod kapitalističkim industrijskim sistemom moraš da radiš za poslodavca. Fabrike, mašine i alati pripadaju klasi poslodavaca. Stoga se moraš zaposliti kod njih da bi radio i živeo. Šta god da radiš i ko god da je tvoj poslodavac, uvek je ista priča: moraš da radiš za njega. Ne možeš da se izvučeš, primoran si.
Na ovaj način cela radnička klasa je prisiljena da radi za kapitalističku klasu. Tako su radnici prinuđeni da predaju sve vrednosti koje proizvedu. Poslodavci uzimaju to bogatstvo u vidu profita dok radnici primaju jedino platu, dovoljnu tek za preživljavanje, da bi mogli i dalje da proizvode za poslodavca. Zar to nije prevara, razbojništvo ?
Zakon kaže da je to slobodan dogovor, kao što bi i razbojnik mogao da kaže da si "prihvatio" da mu daš tvoje dragocenosti. Jedina razlika je u tome da razbojnički način nazivaju krađom i razbojništvom, a kapitalistički biznis, industrija, profitiranje i ono je zaštićeno zakonom.
Bilo da je to urađeno na razbojnički ili kapitalistički način, znaš da si opljačkan.
Ceo kapitalistički sistem počiva na pljački.
Ceo sistem zakona i vlasti podržava i opravdava pljačku.
Takav poredak stvari se naziva kapitalizam i zakon i vlast su tu da štite ovakvo uređenje.
Da li se čudiš što se kapitalisti i poslodavci i svi koji profitiraju od ovakvog poretka zalažu za "red i zakon" ?
Gde je tvoje mesto ? Kakve koristi ti imaš od ove vrste "reda i zakona" ? Zar ne vidiš da te ovaj "red i zakon" samo pljačkaju, varaju i porobljavaju ?
"Porobljavaju ?", čudiš se. "Pa ja sam slobodan građanin !"
Da li si ti stvarno slobodan? Slobodan da činiš šta? Da živiš onako kako ti odgovara? Da radiš ono što ti odgovara?
Pogledajmo malo bolje. Kako živiš? Dokle doseže tvoja sloboda?
Ti zavisiš od svog poslodavca zbog plate, zar ne? A tvoja plata određuje način tvog života, zar ne? Uslovi tvog života, čak i ono što jedeš i piješ, gde izlaziš i sa kim se sastaješ - sve to zavisi od tvoje plate.
Ne, ti nisi slobodan čovek. Ti zavisiš od tvog poslodavca i tvoje plate. Ti si u stvari plaćeni rob.
Cela radnička klasa, u kapitalističkom sistemu, je zavisna od kapitalističke klase. Radnici su plaćeni robovi.
Onda, šta je nastalo od tvoje slobode? Šta možeš da radiš sa njom? Da li možeš da uradiš nešto više nego što ti to plata dozvoljava?
Zar ne vidiš da je tvoja plata sva sloboda koju imaš? Tvoja sloboda ne doseže dalje od tvoje plate.
Sloboda koja ti je data na papiru, koja je zapisana u zakonskim knjigama i ustavima, ti ne čini nikakvo dobro. Takva sloboda samo znači da imaš pravo da radiš određene stvari, ali ona ne znači da možeš da ih radiš. Da bi mogao da ih radiš, moraš da imaš prvo uslove za tako nešto. Imaš pravo da jedeš tri obroka dnevno, ali ako nemaš sredstva, mogućnosti da dođeš do jela, čemu ti onda služi to pravo?
Sloboda u stvari znači mogućnost da namiriš svoje potrebe i želje. Ako ti sloboda ne daje mogućnost, onda ti ništa ne donosi. Prava sloboda znači mogućnost i blagostanje. Ako ona to ne znači, onda ona ne znači ništa.
Vidiš, situacija je sledeća: kapitalizam te pljačka i stvara od tebe plaćenog roba. Zakon podržava i štiti pljačku.
Država te zamajava da veruješ da si nezavistan i slobodan.
Na taj način te lažu i varaju svakog dana tvoga života. Kako nisi o tome onda razmišljao ranije? Kako to i većina drugih ljudi ne vidi ?
To je zato što su tebe, kao i svakog drugog, lagali od najranijeg detinjstva.
Rečeno ti je da budeš pošten, a pljačkaju te celog života.
Naređeno ti je da poštuješ zakon, a zakoni štite kapitaliste koji te pljačkaju.
Učili su te da je ubijanje pogrešno, a vlast veša i ubija ljude i šalje ih u pokolj u rat.
Rečeno ti je da se povinuješ zakonima i vlasti iako zakoni i vlast stoje iza pljačke i ubistva.
Zbog toga su te lagali, varali i obmanjivali celog života da bi bilo lakše da izvuku profit od tebe, da te iskorišćavaju.
Nisu to samo poslodavac i kapitalista koji te iskorišćavaju. Država, crkva, obrazovanje - oni svi žive od tvog rada. Ti ih sve izdržavaš. Zato te oni svi uče da budeš zadovoljan sa svojom sudbinom i da se uzorno ponašaš.
"Da li je stvarno tačno da ih ja sve izdržavam ?", pitaš me u čudu.
Hajde da vidimo. Oni jedu, piju i oblače se, da ne govorimo o luksuzu u kom žive. Da li oni prave stvari koje koriste i troše, da li oni rade na polju, na građevini i tako dalje ?
"Pa oni plaćaju te stvari!", buni se tvoj prijatelj.
Da, oni plaćaju. Zamisli da neko ukrade 50 dolara od tebe i ode i kupi si novo odelo. Da li je to odelo njegovo? Zar ga nije platio? Isto tako plaćaju i ljudi koji ništa ne proizvode i koji se ne bave nikakvim korisnim poslom. Njihov novac je profit koji su oni ili njihovi roditelji iscedili iz tebe i iz radnika.
"Znači moj šef ne izdržava mene već ja njega?"
Naravno. On ti daje posao, tj., dozvolu da radiš u fabrici ili radionici koju nije on izgradio nego koju su sagradili drugi radnici kao ti. Zbog te dozvole ga ti izdržavaš do kraja života ili onoliko dugo koliko radiš za njega. Ti ga toliko velikodušno izdržavaš da si on može priuštiti stan u gradu i kuću u prirodi, čak njih nekoliko, i sluge koje njemu i njegovoj porodici ispunjavaju želje, izdržavaš zabavu njegovih prijatelja, konjske trke, trke čamcima i stotinu drugih stvari. Ti nisi samo darežljiv prema njemu. Od tvog rada, direktnim ili indirektnim oporezivanjem, se izdržava cela državna uprava, škole i crkve i sve druge institucije čiji je posao da štite profit i da ti zamagljuju oči. Ti i tvoje kolege, radništvo u celini, ih sve izdržava. Da li se čudiš što ti govore da je sve u najboljem redu i da treba da budeš dobar i ćutiš?
Njima je dobro kada ćutiš, jer ne mogu da te pljačkaju i zavaravaju kada otvoriš oči i vidiš šta se dešava oko tebe. Zato se oni svi tako jako zalažu za kapitalistički sistem, za rad i red.
Da li je ovaj sistem dobar za tebe? Da li misliš da je pravedan i ispravan? Ako ne misliš tako, zašto ga onda podržavaš? "Pa šta da radim?", reći ćeš, "ja sam samo jedan".
Da li si ti stvarno samo jedan? Zar nisi pre jedan u hiljadu, jedan u milion, koji su svi porobljeni i koje iskorišćavaju kao i tebe? Jedino što oni to ne znaju. Kada bi znali, ne bi podržavali. Stvar je u tome da im to pokažeš.
Svaki radnik u tvom gradu, u tvojoj zemlji, u svakoj zemlji, na celom svetu je porobljen i iskorištavaju ga kao i tebe.
Ne radi se samo o radnicima. Seljake varaju i pljačkaju na isti način.
Isto kao i radnik, tako je i seljak zavistan od kapitalističke klase. On rinta ceo svoj život, ali većina njegovog rada ide onima čija je zemlja.
Zemljoradnik proizvodi hranu za ceo svet. On nas hrani. Pre nego što može da nam dostavi svoja dobra, primoran je da plati danak klasi koja živi od tuđeg rada, profiterima, kapitalistima. Zemljoradniku se oduzima veći deo proizvoda kao i radniku. Otimaju mu ih zemljoposednici, [mortage holder]; železnica i [steel trust]. Bankar, komisijski trgovac, maloprodavac i gomila drugih izvlače profit iz seljaka pre nego što može da ti dostavi hranu.
Zakon i vlast dozvoljavaju i pomažu u pljački tako što naređuju da zemlja, koju ni jedan čovek nije stvorio, pripada zemljoposedniku. Železnica, koju su napravili radnici, pripada magnatu. Skladišta, ambari i prodavnice, koje su takođe sagradili radnici, pripadaju kapitalisti. Svi ovi monopolisti i kapitalisti imaju pravo da profitiraju od seljaka zbog korišćenja železnice i drugih objekata pre nego što ti donese hranu.
Možeš videti kako veliki kapital i biznis pljačkaju seljaka i kako zakon pomaže u pljački, kao i kod radnika.
Nisu samo seljak i radnik iskorištavani i primorani da predaju veći deo svojih proizvoda kapitalisti, onima koji imaju monopol nad zemljom, železnicom, fabrikama, mašinerijom i svim prirodnim bogatstvima. Cela zemlja i ceo svet je primoran da plaća danak kraljevima finansija i industrije.
Sitni preduzetnik zavisi od distributera, distributer zavisi od proizvođača, proizvođač od poverioca i svi oni od gospodara novca i banaka zbog kredita. Veliki bankari i finansijeri mogu svakoga ostaviti bez posla tako što će mu odbiti kredit. Biznismen je na njihovoj milosti i nemilosti. Ako ne igra kao što oni žele i ne zadovoljava njihove interese, oni ga jednostavno izbace iz igre.
Tako je ceo ljudski rod zavistan i porobljen od strane nekolicine ljudi koji imaju monopol nad skoro celim bogatstvom ovoga sveta, ali koji ništa nisu sami stvorili.
"Ali ti ljudi vredno rade!", reći ćeš.
Pa, neki od njih ne rade uopšte. Neki džabalebare, a njihov posao odrađuju drugi. Neki od njih stvarno rade, ali šta? Da li išta proizvode, kao što to rade radnici i poljoprivrednici? Ne, oni ništa ne proizvode, iako možda rade. Oni rade tako što kradu ljude, što izvlače profit iz njih. Da li ti njihov rad donosi išta dobrog? Razbojnik isto vredno radi i dosta rizikuje pri pljački. Njegov "rad" kao i rad kapitaliste, daje posao advokatima, nadzornicima zatvora i hrpi drugih sluga koje sve tvoj rad izdržava.
Izgleda besmisleno da ceo svet treba da robuje zbog dobrobiti šačice monopolista i da od njih treba da zavisi svačije pravo i uslovi za život, ali to je činjenica. Još je gluplje kada pomislimo da bi radnici i poljoprivrednici koji sami stvaraju to bogatstvo trebali da budu najzavisniji i najsiromašniji od svih drugih slojeva u društvu.
To je strašno i veoma tužno. Sigurno ti zdrav razum mora reći da takva situacija nije daleko od ludila. Kada bi velike narodne mase, milioni na svetu, mogli videti da su prevareni, kako ih iskorišćavaju i porobljavaju, kao što i ti sada vidiš, da li bi se oni i dalje za to zalagali? Naravno da ne bi!
Kapitalisti isto znaju da ne bi. Zato im i treba država da bi legalizovala njihov način pljačke, da bi štitila kapitalistički sistem.
Zbog toga državi trebaju zakoni, policija i vojnici, sudovi i zatvori da bi štitili kapitalizam.
Ali ko su policajci i vojnici koji brane kapitalistički sistem od tebe i od naroda?
Da su to isto kapitalisti, bilo bi logično da hoće da zaštite bogatstvo koje su ukrali i da hoće da čak i silom zadrže sistem koji ima daje privilegije da kradu ljude.
Policija i vojnici, branitelji "reda i zakona" nisu iz kapitalističke klase. To su ljudi iz redova naroda, siromasi koji za platu štite baš onaj sistem koji ih čini siromašnim. Neverovatno, zar ne? Ali je ipak istinito. Stvar je u tome: neki robovi štite svoje gospodare tako što sebe i sve druge drže u ropstvu. Na isti način Velika Britanija, na primer, potčinjava Hinduse lokalnim policijskim snagama, tj., samim Hindusima. Ili isto kao što Belgija radi sa crncima u Kongu. Ili kao što svaka država radi sa potlačenim ljudima. To je isti taj sistem. Evo na šta se sve svodi: kapitalizam pljačka i izrabljuje celu ljudsku rasu; zakoni legalizuju i podržavaju kapitalističku pljačku, država koristi jedan deo naroda da pomažu i štite kapitaliste pri pljačkanju celog naroda. Cela stvar je u tome da se ljudi nauče da je kapitalizam ispravan, zakon pravedan i da se vlast mora slušati. Da li sada prozrevaš igru?
Naslovna (Šta je to komunistički anarhizam) | Sledeća (Kako sistem radi)