Kronštatska Pobuna
POGOVOR AUTORA
Pouke i značaj Kronštata
Kronštatski pokret bio je spontan, nepripremljen i miroljubiv. Jedino je tatarski despotizam komunističke diktature kriv za to što se on pretvorio u oružani sukob.
Iako je Kronštat sagledao opšti karakter boljševika, ipak je još verovao u mogućnost prijateljskog rešenja. Verovao je da se komunistička vlada može prizvati pameti, pripisivao joj je izvesno osećanje za pravednost i slobodu.
Iskustvo Kronštata iznova dokazuje da je vlada, država - kakvo god joj bilo ime ili oblik - uvek smrtni neprijatelj slobode i samoodređenja. Država nema dušu, nema princip. Ima samo jedan cilj - da sebi obezbedi vlast i da je sačuva po svaku cenu. Ovo je politička pouka iz Kronštata.
Postoji druga jedna pouka, strateška, koju daje svaka pobuna.
Uspeh ustanka je uslovljen njegovom odlučnošću, energijom i agresivnošću. Pobunjenici imaju na svojoj strani osećanje masa. To osećanje raste brže ako se diže plima pobune. Ne sme se dozvoliti da se ono stiša i izbledi, vrativši se u bezbojnost svakodnevnog života.S druge strane, svaki ustanak ima protiv sebe moćnu državnu mašineriju. Vlada je u situaciji da u svojim rukama kontroliše izvore svake opskrbe i sredstva komunikacije. Ne sme joj se dati vreme da upotrebi vlast. Pobuna bi trebalo da bude snažna i da nanosi neočekivane i odlučne udarce. Ne sme ostati lokalizovana, jer to znači stegnaciju. Mora se proširiti i razvijati. Pobuna koja se ograničava na neki lokalitet, sledi politiku čekanja i zauzima defanzivan stav, neizbežno je osudena na poraz.
U tom pogledu posebno je Kronštat ponovio kobne strateške greške pariskih komunara. Ovi nisu poslušali savet ljudi koji su zagovarali neodložan napad na Versaj čim se Tjerova vlada dezorganizovala. Oni nisu preneli revoluciju u zemlju. Ni pariski radnici 1871. ni mornari Kronštata nisu pokušali da ukinu vladu. Komunari su hteli samo izvesne republikanske slobode, pa su, kad je vlada pokušala da ih razoruža, prognali Tjerove ministre iz Pariza, uveli svoje slobode i pripremili se za njihovu odbranu - i ništa više. Tako je i Kronštat zahtevao samo slobodne izbore za sovjete. Posle hapšenja nekoliko komesara; mornari su se počeli pripremati za odbranu od napada. Kronštat je odbio da posluša savet vojnih stručnjaka i da odmah zauzme Oranienbaum. Taj položaj je bio od najvećeg vojnog značaja i tu je bilo skladišteno 50 000 puda (1) pšenice koja je pripadala Kronštatu. Iskrcavanje u Oranienbaumu bilo je izvodljivo, pošto bi boljševike iznenadio proboj, a ne bi imali vremena da dovedu pojačanja. Ali mornari nisu hteli da izvedu ofanzivu, pa je tako propao psihološki momenat. Nekoliko dana kasnije, kad su izjave i dela boljševičke vlade ubedile Kronštat da je upleten u borbu na život i smrt, bilo je prekasno ispraviti grešku. (2)
Isto je tako prošla Pariska komuna. Kad je logika nametnute joj borbe dokazala nužnost da se Tjerov režim ukine ne samo u njihovom vlastitom gradu nego i u celoj zemlji, bilo je prekasno. U Pariskoj komuni, kao i u kronštatskom ustanku, dokazalo se da je sklonost ka pasivnoj, defanzivnoj aktivnosti kobna.
Kronštat je pao. Kronštatski pokret za slobodne sovjete ugušen je u krvi, dok je istovremeno boljševički režim napravio kompromise sa evropskim kapitalistima, potpisao mir u Rigi, kojim je dvanaest miliona stanovnika izručio na milost i nemilost Poljske, i turskom imperijaIizmu pomogao da tlači kavkaske republike.
Ali „trijumf“ boljševika nad Krnštatom uključivao je poraz boljševizma. Obelodanio je pravi karakter komunističke diktature. Komunisti su dokazali da su voljni da žrtvuju komunizam da bi napravil gotovo svaki kompromis sa internacionalnim kapitalizmom, a odbacili su pravedne zahteve svog vlastitog-naroda - zahteve koji su izražavali oktobarske parole samih boljševika: direktnim i tajnim izborima izabrani sovjeti, adekvatno ustavu Ruske Socijalističke Federativne Sovjetske Republike, i sloboda govora i štampe za revolucionarne partije.
Deseti sveruski kongres Komunističke partije zasedao je u Moskvi u vreme kronštatskog ustanka. Na tom kongresu je izmenjena celokupna Boljševička ekonomska politika - što je posledica zbivanja u Kronštatu i sličnog pretećeg držanja naroda u raznim drugim delovima Rusije i Sibira. Boljševici su radije prihvatili da, preokrenu svoju fundamentalnu politiku, da ukinu raswerstku (prinudnu rekviziciju), da daju slobodu trgovine, da daju koncesije kapitalistima i da napuste sam komunizam - onaj komunizam za koji se borila Oktobarska revolucija, prolili potoci krvi i Rusija dovedena do propasti i do očajanja – sve to, samo ne da dopuste slobodno izabrane sovjete.
Može li još iko da dovede u pitanje to šta je bio pravi krajnji cilj Boljševika? Da li su težili komunističkim idealima ili vlasti?
Kronštat ima veliki istorijski značaj. On je zazvonio posmrtnim zvonom boljševizmu s njegovom partijskom diktaturom, ozloglašenom centralizacijom, terorizmom Čeke i birokratskim kastama. U srce je pogodio komunističku autokratiju. Ujedno je inteligentnim i poštenim misliocima iz Evrope i Amerike dao podsticaj za kritičku proveru boljševičke teorije i prakse. Uništio je boljševičku skasku da je komunistička država „vladavina radnika i seljaka". Dokazao je da su komunistička partijska diktatura i ruska revolucija medusobno antagonističke, oprečne i da se uzajamno isključuju. Pokazao je da je režim boljševika nesmanjena tiranija i reakcija, i da je sama komunistička država najmoćnija i najopasnija kontrarevolucija.
Kronštat je pao. Ali pao je trijumfujući u svom idealizmu i u svojoj moralnoj čistoti, plemenitosti i uzvišenoj čovečnosti. Kronštat je bio sjajan. Opravdano se ponosio time što u svojoj sredini nije prolio krv svojih neprijatelja, komunista. Nije preduzeo pogubljenja. Neučeni, neprefinjeni mornari, grubog jezika i manira, bili su previše plemeniti da bi mogli da slede primer boljševičke osvete: nisu hteli da streljaju čak ni omražene komesare. Kronštat je personifikovao plemeniti, svepraštajući duh slovenske duše i vekovni oslobodilački pokret Rusije.
Kronštat je bio prvi narodni i sasvim nezavisni pokušaj oslobođenja od jarma državnog socijalizma – neposredni pokušaj samog naroda, radnika, vojnika i mornara. On je bio prvi korak ka Trećoj revoluciji, koja je neizbježna, a, nadajmo se, doneće i slobodu i mir Rusiji koja dugo pati.
Prevela Olga Kostrešević
Napomene:
(1) Jedan pud sadrži 40 ruskih ili oko 36 engleskih funti.
(2) Propust Kronštata da zauzme Oranienbaum pružio je vladi priliku da tu tvrđavu pojača svojim najpouzdanijim pukovima, da eliminiše „inficirane“ delove garnizona i da pogubi rukovodioce vazdušne eskadrile koja se spremala da se pridruži kronštatskim pobunjenicima. Kasnije su boljševici tu tvrđavu iskoristili kao vrlo pogodnu tačku za napad protiv Kronštata. Među pogubljenima u Oranienbaumu nalazili su se: Kolosov, šef divizije vazdušnih snaga Crvene armije i predsednik Privremenog revolucionarnog komiteta, upravo organizovanog u Oranienbaumu; Balahanov, sekretar ovog komiteta, i članovi komiteta Romanov, Vladimirov i dr.