Majmuni pokazuju smisao za poštenje
Šin Marki, 'National Geographic'
Ako očekujute da ćete biti jednako plaćeni za obavljeni posao, znajte da niste jedina vrsta koja ima osećaj za fer plej. Krivite evoluciju za to. Istaživači koji su ispitivali braon kapučin majmune (Cebus apella) su otkrili da ova veoma društvena, kooperativna vrsta koja potiče iz Južne Amerike pokazuje osećaj za poštenje, što je prvi put da je takvo ponašanje zabeleženo kod dugih vrsta sem kod ljudi.
Pitanje da li je ljudska averzija prema nepoštenom tretmanu - koju sada pokazuju i drugi primati - evoluirano ponašanje, ili je rezultat kulturnog uticaja velikih institucija poput religije, vlada i škola, kada su u pitanju ljudi, zaintrigirala je naučnike tokom poslednjih nekoliko godina.
Nova otkrića govore da evolucija možda ima neke veze s tim. Ona takođe naglašavaju pitanja koja se tiču ekonomije i evolutivne prirode kooperacije i veza, sa osećajem za poštenje koji ima jedna vrsta, ali predstavljaju i novo poglavlje u našem razumevanju primata.
"Izgleda da je ovakvo ponašanje evoluiralo... nije to samo kulturni konstrukt. Postoji neki dobar evolutivni razlog zašto ne volimo da se prema nama neko odnosi nepošteno", rekla je Sara Brosnan (Sarah Brosnan), glavna autorka studije koja će biti objavljena u jednom od brojeva naučničkog časopisa "Priroda" (Nature).
Brosnan, koja treba da doktorira iz biologije školovala se iz zoologije i psihologije na Nacionalnom centru za istraživanje primata u Jerkesu (Yerkes) i "Living Links" centru na Emori (Emory) univerzitetu u Atlanti, Džordžija, rekla je da je njeno istraživanje bilo inspirisano, delom, izučavanjima ljudske kooperacije koje je sproveo švajcarski ekonomista Ernst Fer (Ernst Fehr), koji je otkrio da ljudi inherentno odbacuju nepoštenje.
Majmunska posla
Da bi ispitala da li se takvo ponašanje može prepoznati i kod drugih vrsta, Brosnan je napravila eksperiment za braon kapucin majmune, vrstu koja je dobro poznata po jakim socijalnim vezama i relativno kooperativnom ponašanju, posebno u podeli aktivnosti sakupljanja hrane poput lovljenja veverica i pronalaženja drveća sa plodovima.
Jedinke su izdvojene iz dve velike, dobro ustanovljene društvene grupe uhvaćenih braon kapucina iz kolonija iz Nacionalnog centra za istraživanje primata u Jerkesu, i uparene sa partnerima. Parovi su postavljeni jedan pored drugoga i obučeni da razmenjuju sa dreserima malu granitnu stenu u roku od 60 sekundi da bi dobili nagradu, što je u većini slučajeva bio komad krastavca.
"To može zazvučati jednostavno, ali nema puno vrsta koje su spremne da se odreknu neke stvari, posebno kada se to radi sa namerom", rekla je Brosnan u telefonskom intervjuu. (Zamislite da pokušate da uzmete veliku kosku iz psećih usta.)
Samo su ženke kapucina testirane jer one najpažljivije nadgledaju pravičnost, ili pošten tretman, među sebi ravnima, rekla je Brosnan.
Partneri kapucina koji su se trampili su nagrađivani ili istom nagradom (komad krastavca), ili još boljom nagradom (grejpom, koji je poželjnija hrana), za istu količinu posla ili, u nekim slučajevima, za neobavljanje bilo kakvog posla.
Brosnan je rekla da je odgovor na nejednak tretman bio zapanjujući: kapucini koji su bili svedoci nepoštenog tretmana i nisu imali nikakvu korist od toga su često odbijali da učestvuju u budućim razmenama sa ljudima istraživačima/cama, nisu hteli da jedu krastavce koji su dobili za svoj rad, i u nekim slučajevima, bacali su hranu nazad na istraživače/ice.
Te akcije su bile veoma značajne. One su potvrdile da ne samo da kapucini očekuju pošten tretman, već da ljudska želja za pravednošću ima evolucionu osnovu.
Suzan Peri (Susan Perry), ekspert za primate na Institutu za evolucionu antropologiju Maks Plank (Max Planck) u Lajpcigu, Nemačka, ispituje u divljini ponašanje Cebus kapucina, vrste koja je bliski srodnik braon kapucin majmuna.
U svom osvrtu na kraći izveštaj, Peri je opisala istraživanje Brosnanove kao "fascinantan dokument".
"Ne iznenađuje me puno to što se majmuni ponašaju na takav način", napisala je Peri u e-mailu. "Naposletku, ljudi često reaguju na očigledno iracionalan način.... ne prihvatajući nagradu ni za sebe ni za svoje partnere, umesto da prihvate nejednake nagrade... u ultimativnoj igri", napisala je, u vezi sa klasičnim laboratrijskim testom na averziju prema nepravednosti.
Kultura Primata
Ova studija predstavlja poslednje u nizu pronalazaka u vezi sa ponašanjem ljudi i primata, njihove kulture i evolucije koja otvaraju nova polja istraživanja.
Tokom prethodnih godina, istraživači/ce su identifikovali/e pravilnosti u ponašanju koja su uočena među različitim grupama primata, uključujuæi i šimpanze, oranguntane i kapucin majmune, i povezal/e ih sa kulturom. Naučnici/e su nastojali/e da objasne procese društvenog učenja po kojima se takvo ponašanje stiče od pojedinačnih članova/ica.
Endru Vajten (Andrew Whiten) sa univerziteta "St. Andrews", Škotska, zajedno sa Džejn Gudal (Jane Goodall) i drugim istraživačima/cama, analizirao je pet decenija podataka o šimpanzama i izdvojio 39 različitih vidova ponašanja povezanih sa parenjem, jedenjem, čišćenjem krzna i upotrebom alata, izvodeći zaključak da šimpanze imaju kulturu.
Istraživači/ce okreću svoj pogled ka drugim vrstama primata. "Ljudi gledaju na ova takozvana kulturna ponašanja, koja su ponašajući varijeteti između dve različite grupe iste vrste, koja ne mogu da budu objašnjena njihovom ekologijom", rekla je Brosnan. "Drugim rečima, kako neke (šimpanze) krcaju orahe a neke (šimpanze) to ne rade, čak iako su obema dostupni orasi koji se mogu skrcati?"
"Za društveno učenje se veruje da predstavlja mehanizam na osnovu kojeg kulture evoluiraju", rekla je Brosnan, koja istièe da mogućnost društvenog učenja i osećaj vrste za poštenje moraju biti povezani, po njenom stanovištu, pošto se u društvenim grupama od pojedinaca/ki zahteva da pažljivo posmatraju i nadgledaju ponašanje sebi ravnih.
Istraživanje Brosnanove učvršćuje veze između averzije prema nepoštenom tretmanu i kooperaciji među vrstama. Ipak, naučnici još uvek moraju da pokušavaju da razmrse dilemu poput one šta je starije kokoška ili jaje, tj. do čega je došlo prvo, kooperacije ili osećaja za poštenje?
"Mi ne znamo da li su jedinke prvo postale kooperativne a potom naučile da ne vole da budu tretirane nepošteno, ili obrnuto", rekla je Brosnan. "Ali to otvara čitavo novo polje istraživanja".
Njene studije i druga istraživanja vode naučnike/ce da istražuju zašto se baš razvio osećaj za saradnju i koje koristi je ona donela vrstama.
Ekonomija kooperacije
Ova otkrića uvode nove informacije u debatu o tome zašto vrste sarađuju i o procesu donošenja ekonomskih odluka koji stoji iza takvog ponašanja.
"Izgleda da niko zapravo ne zna zašto bi pojedinci trebali da sarađuju", rekla je Brosnan.
Neki ekonomisti i naučnici su isticali da kooperacija nije racionalno, niti logično, ponašanje za jedinke određene vrste pošto to zahteva proširenje energije i drugih resursa - bez direktne koristi za kooperativnu jedinku.
Ali Fer, švajcarski ekonomista sa univerziteta u Cirihu koji trenutno radi na Masačusetskom institutu za tehnologiju u Kembridžu, između ostalih, odbacuje takva razmišljanja. On ističe da se logika odnosi ne samo na ciljeve već i na sredstva tokom ekonomskog donošenja odluka. "Nema ničeg iracionalnog u altruizmu", rekao je u telefonskom intervjuu.
Brosnan ponavlja slična mišljenja. "Ljudi se često uzdržavaju od dostupne im nagrade jer ona nije u skaldu sa onim što su očekivali ili mislili da je pošteno", rekla je u izjavi za novine. "Naša otkrića kod ne-ljudskih primata pokazuju da emocionalni osećaj za poštenje igra ključnu ulogu u takvom donošenju odluka."
Fer, koji je objavio ključna istraživanja na polju ekonomije ljudske pravičnosti, kooperacije i altruizma od 1999. primetio je: "Nova otkrića koja pokazuju da čak i majmuni odbacuju nejednake plate je veoma važno, mislim, zato što sugeriše da je ovo veoma duboko ukorenjeno ponašanje koje možemo primetiti među ljudima."