Naučnici otkrivaju: one više liče na nas nego što smo mislili
Džeremi Rifkin (Jeremy Rifkin)
Ono što ova istraživanja otkrivaju jeste da mnoga bića koja žive pored nas puno više nam nalikuju nego što smo i pretpostavljali. Ona osećaju bol, patnju i doživljavaju stres, naklonost, uzbuđenje pa čak i ljubav - a ova otkrića menjaju naš pogled na životinje.
Čudno je da su neki od sponzora istraživača proizvođači brze hrane, poput Mek Donaldsa, Burger Kinga i KFC-a. Pritisnuti od strane aktivista/kinja za prava životinja i od strane rastuće javne podrške za humani tretman prema životinjama, ove kompanije su finansirale istraživanje o, između ostalih stvari, emocionalnom, mentalnom i ponašajućim stanjima bića koje žive pored nas.
Studije sprovedene na socijalnom ponašanju svinja finansirane od strane Mek Donaldsa na Purdue univezitetu, na primer, su pokazale da one gaje osećaj žudnje i da lako padaju u depresiju ukoliko su izolovane ili ukoliko im se uskrati vreme za igranje sa ostalim svinjama. Manjak mentalnog i fizičkog stimulansa može da rezultira pogoršanjem zdravlja.
Evropska Unija je uzela za ozbiljno takve studije i zabranila je upotrebu izolovanih boksova za svinje sa početkom od 2012. U Nemačkoj, vlada podstiče svinjare da daju svakoj svinji po 20 sekundi ljudskog kontakta svakog dana i da im obezbede igračke da bi ih sprečili od međusobnih sukoba.
Drugi izvori finansiranja su bili potpora rastućem polju studija o emocijama životinja i kognitivnih (saznajnih) sposobnosti.
Istraživači su bili zapanjeni nedavnim otkrićima (objavljenim u časopisu 'Science') u vezi sa sposobnostima razmišljanja vrana iz Nove Kaledonije. U kontrolisanim eksperimentima, naučnici sa oksfordskog univerziteta su podneli izveštaj u kome se ističe da dve ptice, nazvane Beti i Abel, kada im je ponuđen izbor između upotrebe dve alatke, od kojih je jedna bila prava žica, a druga je bila savijana u kuku, da uz pomoć njih zakače komad mesa iz cevi. Obe su odabrale savijenu žicu. Abel, dominantniji mužijak, je potom ukrao Betinu kuku, ostavljajući je samo sa pravom žicom. Beti je potom upotrebila svoja leđa da udarcem zabije pravu žicu i savila je preko leđa da bi napravila kuku. Onda je zakačila i izvukla hranu iz cevi. Istraživači su ponavljali eksperiment i ona je oblikovala kuku od žice devet od deset puta.
Jednako impresivan je Koko, gorila težine 300 funti iz fondacije u Severnoj Kliforniji, koji je naučen jeziku znakova i koji je savladao više od 1.000 znakova i razume nekoliko hiljada reči engleskog. Na ljudskim testovima inteilgencije, pokazivala je rezultate između 70 i 95.
Pravljenje alata i razvoj sofisticiranih jezičkih sposobnosti su samo dva od mnogih atributa za koje su nas učili da su posebnost samo naše vrste. Samosvesnost je takođe jedan od njih.
Neki filozofi i naučnici koji se bave proučavanjem ponašanja životinja su dugo isticali da druge životinje nisu sposobne da ostvare samosvest jer im nedostaje osećanje individualizma. E pa nije tako, sudeći po najnovijim istraživanjima. U Nacionalnom zoološkom vrtu u Vašingtonu, orangutani kojima su data ogledala istražuju delove sopstvenih tela koja drugačije ne bi mogi da vide, pokazujući osećnje sebe. Orangutan sa imenom Čantek koji živi u zoološkom vrtu u Atlanti je koristio ogledalo da bi očistio svoje zube i da bi namestio naočare za sunce.
Naravno, kada dođe do krajnjeg testa o tome šta razlikuje ljude od drugih stvorenja, naučnici su dugo verovali da žaljenje za mrtvima predstavlja stvarnu liniju razdvajanja. Obično se veruje da druge životinje nemaju osećanje sopstvene moralnosti i da nisu sposobne da razumeju koncept sopstvene smrti. Nije baš sasvim tako. Životnje, izgleda, osećaju žal. Slonovi će često stajati pored svojih mrtvih rođaka danima, ponekad dodirujući njihova tela svojim surlama. Takođe i papagaj može da umre od tuge nakon smrti drugog papagaja koji je živeo sa njim.
Takođe znamo da se životinje igraju, posebno kada su mlade. Skorašnje studije moždane hemija pacova pokazuje da kada se igraju, njihovi mozgovi oslobađaju velike količine dopamina, neurohemikalije povezane sa zadovoljstvom i uzbuđenjem kod ljudi.
Uočavajući frapantne sličnosti u moždanoj anatomiji i hemiji ljudi i drugih životinja, Stiven M. Sivaj (Stephen M. Siviy), naučnik koji se bavi proučavanjem ponašanja životinja u Getisburg koledžu u Pensilvaniji, sve češće postavlja pitanje drugim istraživačima. "Ako verujete u evoluciju prirodnom odabirom, kako možete da verujete da su se osećaji odjednom pojavili, ni iz čega, sa ljudskim bićima?"
Sve do nedavno, naučnici su zagovarali ideju da se većina stvorenja ponašala isključivo na osnovu instinkta i da je ono što se desilo ustvari to da su naučila određeno ponašanje koje je uglavnom genetski uslovljena aktivnost. Sada znamo da guske moraju da nauče svoje guščiće o svojim migracionim rutama. Ustvari, otkrivamo da slučaj da se učenje prenosi od roditelja ka potomku daleko češći nego da ge nema i da se većina životinja angažuje u svim vrstama naučenog iskustva stečenog kroz kontinuirano eksperimentisanje.
Pa šta sve ovo nagoveštava u vezi sa načinom na koji tretiramo stvorenja koja žive oko nas? I za hiljade životinja koje su svakoga dana podvrgnute bolnim laboratorijskim eksperimentima? Ili milionima domaćih životinja koje su uzgajane u najnehumanijim uslovima i koje su osuđene na klanje i ljudsku prehranu? Da li treba da obehsrabrimo prodaju i kupovinu bundi? Šta je sa lovom na lisice u engleskim selima, borbama sa bikovima u Španiji? Da li treba držati divlje lavove u zoološkim vrtovima?
Postavljaju se takva pitanja. Harvard i 25 drugih pravnih fakulteta u SAD su uveli pravne kurseve o pravima životinja, a podignut je i rastući broj tužbi za zaštitu prava životinja. Nemačka je nedavno postala prva nacija koja će garantovati prava životinja ustavom.
Razvojni put ljudske vrste, u svojoj srži, tiče se proširenja saosećanja ka širim i obuhvatnijim domenima. U početku, saosećanje se proširlo samo na rođake i pleme. Najzad, proširila se na ljude sličnih vrednosti. U XIX veku, uspostavljena su prva društva ljudi i životinja. Trenutne studije otvaraju novu fazu, dozvoljavajući nam da proširimo i produbimo naše saosećanje koje će uključiti širu zajednicu stvorenja sa kojima delimo Zemlju.
